Konferencija o saobraćaju u Gradiću

Konferencija „Saobraćaj u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave/Od lokalnog ka regionalnom“ biće održana u subotu 2. septembra od 9 do 15 časova u Beogradskoj ulici broj 11 u Podgrađu, u sklopu ovogodišnjeg Gradić festa. Učesnici konferencije iz nekoliko gradova Srbije i iz Budimpešte navešće mogućnosti prilagođavanja saobraćaja u Podgrađu u kontekstu očuvanja ove vredne kulturno istorijske baštine iz 18. veka, sa primerima dobre prakse.

Gornji i Donji grad Petrovaradinske tvrđave predstavljaju jedinstvenu graditeljsku celinu u evropskim razmerama. Pored toga što je kulturno istorijska baština na temeljima antičkih i srednjevekovnih kultura, njen vrednosni resurs povećava i to što se nalazi na rtu Fruške gore i na Dunavu. Tokom vekova, svi vidovi saobraćaja (drumski, železnički, vodeni, pešački) bili su značajan element, a taj karakter održao se do danas. Kroz Tvrđavu i njenim obodom, kroz Gornji i Donji grad, prolaze evropski i nacionalno značajni putni, železnički i vodeni koridori i trase biciklističkih i pešačkih staza. Sadašnje stanje govori da intenzivni tranzitni drumski saobraćaj statički, funkcionalno i ekološki ugrožava istorijske objekte, posebno u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, da ugrožava život njegovih stanovnika, umanjuje ambijentalnu vrednost ove značajne prostorne celine i njeno pretvaranje u „pozornicu na otvorenom“.

U očekivanju donošenja Strateškog plana za razvoj Petrovaradinske tvrđave i otvaranja novog železničko-drumskog mosta na Dunavu, na Konferenciji će se sagledati mogućnosti izmeštanja tranzitnog kolskog saobraćaja kroz Podgrađe, modeli ograničenog kolskog pristupa za stanovnike i korisnike Podgrađa, planiranje biciklističkih staza i uvođenje prigodnih internih lakih vozila kao komunikacionih saobraćajnih sredstava. Biće navedeni i primeri dobre prakse u malim naseljima koja se nalaze na Dunavu poput onih u austrijskoj oblasti Vahau, gde su slične ambijentalne celine pretvorene u turističko-kulturne centre, ili primer konflikta baštine i saobraćaja u Budimpešti na dunavskom keju.

Prezentacije će imati univerzitetski profesori, arhitekte, istoričari umetnosti i arheolozi, kao i građanska udruženja koja se bave raznim segmentima nasleđa i urbanom kulturom. Pozvani su i predstavnici pokrajinske i gradske vlasti, odnosno sekretarijata i uprava koje se bave privredom, turizmom, regulacijom saobraćaja, i od kojih se očekuje da predstave kako vide razvoj Petrovaradinske tvrđave, odnosno njenog devastiranog Podgrađa u kome živi oko hiljadu stanovnika, te njegovog pretvaranja u poželjnu evropsku kulturnu, odnosno turističku destinaciju.

Organizator konferencije je udruženje Suburbuim iz petrovaradina, koje je i prošle godine, u okviru Festivala uličnih svirača, organizovalo prvu međunarodnu konferenciju „Javni prostor u gradu – kultura korišćenja“.

Učesnici i teme:

– Katarina Maksimov, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada: Uzroci i posledice saobraćajnih rešenja – praksa i iskustvo konzervatora

–  dia Aleksandar Stanojlović, „Jugocikling kampanja“: Saobraćajno nasleđe Petrovaradinske tvrđave – aktivni, napušteni i reaktivirani koridori

– prof. dr Vuk Bogdanović, Novi Sad, FTN, Departman za saobraćajno inženjerstvo: Mostovi Novog Sada – Saobraćaj na obalama Dunava

–  Miodrag Đukić Dugi, Novi Sad,Vojvođansko društvo za železnicu: Saobraćaj u Petrovaradinskoj tvrđavi/Prošlost, sadašnjost, budućnost

– Gordana Karović, podvodni arheolog, Muzej nauke i tehnike, Beograd: Na Dunavu ispod Petrovaradinske tvrđave – plovidba kroz vekove

– Prof. dr Šandor Palfi,  Budumpešta, Univerzitet tehnologije i ekonomije, Urbani konflikti baštine i saobraćaja (primer saobraćaja u Budimpešti na obali Dunava)

– prof. dr Darko Reba, Marina Carević, Ranka Medenica, Novi Sad, FTN, Departman za arhitekturu i urbanizam: Dunav kao potencijal za mala naselja sa velikim pričama – oblast Vahau, Austrija

– Majda Sikošek, istoričarka umetnosti, Beograd, blog Lepota života: Homo viator – Gradić i slična mesta

– Darko Polić, predsednik Radne grupe za izgradnju objekata kulturne infrastrukture u okviru NS 2021 – EPK